Mislimi su neki već nas neće biti
Ni veselje svoje nisu znali skriti
Raselit nas triba, da na manje ima
Nisu tu ni bili, tad će reći svima

Nek tuđinu grizu, roda znati neće
Bez jezika narod nema više sreće
Djeca roda povist neće znati
Potom svoj na svome, neće bit Hrvati

Ko na tvrdoj stini svoju bol ispiše
Tom ne može nitko, prošlost da izbriše
Varaju se i ne misle tako
što se krvlju brani ne pušta se lako

Kroz vrimena gruba i kroz ljute boje
Branili smo časno mi ognjišče svoje
Čuvaše nam treći ovu rodnu grudu
Nisu zbog slobode ginuli za ludu

A sad evo opet nova zova rudi
Posli dugih lita Hrvatska se budi
Tu na našoj zemlji naš se barjak vije
Crven, bijeli, plavi više se ne krije

Ko na tvrdoj stini svoju bol ispiše
Tom ne može nitko, prošlost da izbriše
Varaju se i ne misle tako
što se krvlju brani ne pušta se lako

Ko na tvrdoj stini svoju bol ispiše
Tom ne može nitko, prošlost da izbriše
Mi smo tu odavna svi moraju znati
To je naša zemlja tu žive Hrvati

Na kamenu tvrdom, od tad slova pišu
Od stoljeća sedmog, tu Hrvati dišu